(Altes Medium)
Ono što imate pred očima,
moje dame i gospodo,
ova nakupina,
to su slova.
Oprostite.
Oprostite.
Teško je dešifrirati,
znam, znam.
Znam da je nezgodno.
Radije biste to audiovizualno,
digitalno i u boji.
Ali kome je zaista stalo
do virtual reality
recimo:
Ispunjavaš opet grm i dolinu,
ili: Usamljeniji no ikad
u kolovozu, ili pak:
Noć maše svojom zastavom,
ne bi trebalo imati problema s time.
Dvadeset i šest
ovih crno-bijelih plesača
bez ikakva grafičkog displeja
i CD-ROM-a,
krnjutak olovke kao hardver –
to je sve.
Oprostite.
Oprostite, molim vas.
Nisam vas želio uvrijediti.
Ali znate već kako je to:
neki to nikad ne nauče.
Hans Magnus Enzensberger
(pjesmu je preveo Hrvoje Jurić i citira je u knjizi "Pandemija kao simptom", str. 131-132).
